Поткозарски народни покрет на живот и развој личности гледа са становишта слободе, свестраности и могућности избора и испољавања стваралачких и развојних могућности личности.
Ми се залажемо за систем образовања и систем слободног организовања и окупљања дјеце и омладине око аматерских спортских и културно-умјетничких удружења у којима ће млади људи препознати себе и моћи испољити и оплеменити своје стваралачке могућности. Аматерски спорт и аматерска културна друштва треба стварати и развијати гдје год за то постоје технички и организациони услови и могућности.
Школе, посебно у сеоским и приградским мјестима морају бити доступне организованим спортским и културним друштвима.
У ситуацији када имамо разорен стари систем вриједности, кроз реформу школства треба афирмисати нови. Област образовања интегрише мноштво интереса и циљева.
Поред основног образовања, морају се афирмисати и друге вриједности које су од значаја за развој младих људи као што су:
- породица и породичне вриједности,
- нација,
- историја,
- идеологија,
- култура,
- држава.
Реформа образовања је нарочито сложен процес у свим својим дијеловима и зато промјене у овој области морају да буду добро осмишљене и са јасним циљевима.
Образовање је дјелатност од посебног друштвеног значаја, а друштво које не води рачуна о овој области, нема будућности.Циљ реформи би требао да буде приближавање модерним стандардима школе европског типа, уз очување своје националне културне посебности.
Поткозарски народни покрет сматра да је потребна промјена наставних планова и програма, вредновање рада ученика, стручно оспособљавање наставника, успостављање сарадње са одговарајућим установама, модернизација школа, отварање приватних образовних установа, нови уџбеници до којих се долази путем конкурса.
У модерном школском систему неопходно је увођење кабинетске наставе и опремљеност савременим наставним училима и средствима, посебно за стручне предмете. Смисао промјена у образовном систему неминовно мора да води рационалнијем и ефикаснијем школству и његовом вишем квалитету.
Поткозарски народни покрет прихвата и брани чињеницу и начело да српска култура, књижевност и језик јесу недјељиви и да обухватају сав српски народ а доступни су свима. Из тога произилази да српски језик и српска култура чине српски духовни простор који је јединствен и недјељив. Све што је створио српски народ подједнако је српско и нико нема право да отуђује дијелове српског духовног простора, тј. да оно што припада том простору сматра несрпским.
Сва књижевност писана српским језиком јесте књижевност српскога језика.
Српски књижевни језик има два писма: ћирилицу и латиницу. Ћирилица је вертикална осовина српског духовног, културног и историјског идентитета. Стога ћирилица и јесте право српско национално писмо. С њом је латиница равноправна само употребно.
Улазак у Европу не смије угрозити оно што је највриједније у тековини српске културе и тековини конститутивних народа у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
Културна цјелина српског народа не смије угрожавати културну цјелину других народа, а посебно не смије угрожавати културу конститутивних народа у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Културну цјелину треба успостављати рационалном и функционалном децентрализацијом, када су у питању организациони облици, јер култура не може без демократизације. У оквиру своје цјеловитости, српска култура у потпуности уважава права мањина.
Вертикала културе подразумијева релације децентрализације: републичко –регионално – локално. Најзначајнији обим културног развоја требало би да се остварује свакодневно и то на локалном нивоу. Национална култура мора учествовати у међународној културној размјени.