Почетком трећег миленијума животна средина је у жижи интересовања како научника, стручњака разних области, организованих владиних и невладиних организација, тако и политичара, али и сваког појединца.
Поткозарски народни покрет, свјестан мјеста, улоге и утицаја животне средине на живљење и живот људи, али и свјестан промјена које је човјек (до сада) учинио, одлучан је предузети све мјере за спречавање даље деградације животне средине.
Ми се залажемо за квалитативно и квантитативно унапређивање пописа и праћења стања природних и антропогених вриједности, паралелно са израдом цјеловитих студија, у складу са научноистраживачким и развојним приоритетима цјелокупне заштите простора.
Поткозарски народни покрет, у складу са општеприхваћеним цивилизацијским односом људи према животној средини, а то су еколошка свијест и еколошка етика, залаже се за одређене приоритетне области заштите и унапријеђења животне средине. То су у првом реду:
- еколошка етика: норме и правила којима се дефинишу односи између човјека као свјесног бића и простора као његовог животног оквира;
- принцип интергенерацијске једнакости – да штете у животној средини учињене данас не прелазе на слиједећу генерацију;
- да се афирмише усклађеност између привредног раста, социјалне правде и здраве животне средине;
- ослањање на принципе одрживог развоја: предострожност, предвиђање ризика, спречавање узрока, ново вредновање животне средине, промјена начина понашања, промјена начина потрошње и успостављање потребних демографских институција и процеса;
- да се поштују основни принципи за одрживи развој еко-града: економски, хигијенски и естетски;
- контрола састава животне средине, рационално коришћење природних ресурса и предузимање мјера и активности на спречавању нарушавања њеног квалитета;